S obzirom da od 2014. godine živim u Nemačkoj i da povremeno dobijam pitanja kako funkcioniše zdravstveni sistem ovde i kakva prava ima jedna osoba sa dijabetesom tip 1, odlučio sam da napišem članak o tome. Na samom početku moram da napomenem da je ovo moje lično iskustvo i s obzirom da je država podeljena na 16 pokrajina moguće je da ima razlika i da je negde malo drugačije.
U Nemačkoj je zastupljen dualni sistem koji se sastoji od obaveznog i privatnog zdravstvenog osiguranja i po tome je jedinstven u Evropi. Obavezno zdravstveno osiguranje je dostupno svakome, a za privatno zdravstveno osiguranje postoje određeni uslovi kao npr. minimalna bruto plata od oko 5200e i ukoliko ga plaćate imaćete prioritet u listama čekanja kao i kvalitetniji nivo usluge lečenja. Oko 90% stanovništva je pokriveno obaveznim zdravstvenim osiguranjem koji se finansira od ukupne bruto zarade pacijenta-računa se fiksna stopa od 14,6 posto koju dele zaposleni i poslodavac. Trenutno postoji 96 zdravstvenih osiguravajućih kuća a interesantna informacija da ih je davne 1970-te bilo 1815!
Klasični domovi zdravlja kao u Srbiji ovde ne postoje i prva linija doktora su isključivo manje privatne ordinacije-lekari opšte prakse, specijalisti ili kombinovano kao kod mene-moj dijabetolog je ujedino i moj lekar opšte prakse. ´Društvene’ su samo velike klinike koje su isto dualno finasirane a pored njih naravno postoje i privatne klinike. Moj dijabetolog i očni lekar su privatne ordinacije baš kao i sve ostale u koje idem.
Za početak da navedem neke opšte podatke vezane za dijabetes u Nemačkoj iz 2021. godine:
- Od 84.3 miliona stanovnika 11 miliona ima dijabetes a od toga broja 8.7 miliona ima tip2 a 372 hiljade tip1.
- Od 372 hiljade obolelih od dijabetesa tip 1, 40 hiljada nosi insulinske pumpe.
- 32 hiljade mladih, mladjih od 19 godina ima dijabetes i većina njih nosi insulinske pumpe.
- 90 procenata dece do 6 godina starosti nose insulinske pumpe.
Ukoliko ste na inteziviranoj insulinskoj terapiji ili nosite insulinsku pumpu u Nemačkoj imate status osobe sa hendikepom i taj status vam omogućava pre svega zaštitu na radu, pet dana dodatnog odmora kao i mnoge druge povlastice kao što je recimo povratak poreza na godišnjem nivou u iznosu od 1140 evra. Hendikep se meri u procentima i za dijabetes bez teških komplikacija bolesti on iznosi 50%.
Redovni sistematski pregledi su obavezni, to od vas zahtevaju zdravstvene osiguravajuće kuće i oni se rade na tri ili šest meseci, dok ste na primer pregled očnog dna obavezni da radite minimum jednom godišnje. To je sjajno jer se na taj način otkrivaju rane komplikacije bolesti, znamo svi da je prevencija pola zdravlja.
Što se tiče pomagala i insulina situacija je sledeća:
- Napomena samo da godine starosti nisu nikakav uslov za dobijanje pomagala već isključivo zdravstveno stanje pacijenta i njegove lične potrebe.
- Tračice-za njih ne postoji ograničenje u količini i zavisno od osobe do osobe postoji samo preporuka a ona iznosi 600-800 tračica za jedno tromesečje. Trudnice, sportisti, specifični slučajevi mogu da dobiju još tračica ukoliko im je to potrebno.
- Insulinski analozi-svi pacijenti tip 1 imaju pravo na insulinske analoge, bilo da su na terapiji sa penovima ili da nose insulinske pumpe. Ja recimo umesto insulinskih špriceva koje koristim kada imam problema sa pumpom dobijam Novorapid penove.
- Insulinske pumpe nisu deo standardnih usluga koje obezbeđuju obavezna zdravstvena osiguranja. Troškovi se pokrivaju samo za osobe sa dijabetesom tipa 1 ako postoji opravdana medicinska indikacija. Ovde svako zdravstveno osiguranje odlučuje pojedinačno. U većini slučajeva, insulinska pumpa se prvobitno odobri samo za tromesečno ispitivanje, a zatim se proverava uspeh terapije pre nego što se da konačno odobrenje. Jednom kad odobri ostaje tako do kraja života, nema nepotrebnih godišnjih komisija, dijabetes je hronična doživotna bolest. Monopol je zabranjen, postoji više proizvođača( Medtronic Minimed, Accu-Chek, Dana Diabecare RS, mylife YpsoPump, Tandem Diabetes, Omnipod) te se sami odlučujete za model pumpe koji najviše odgovara vašim potrebama. Ja dobijam Minimed Mio Advance katetere koji su koliko znam nedostupni u Srbiji a njihova osnovna razlika u odnosu na Quick set jeste lakša i bezbolnija aplikacija na koži. Po potrebi vam doktor prepisuje recept koji vi šaljete u firmu koja distribuira potrošnu opremu i sve vam lepo stigne na kućnu adresu. Recepti za potrošni materijal i insulin se naručuju preko e-maila i samo se preuzmu tako da nema potrebe za gubljenjem vremena i za čekanjem ispred ordinacija.
- CGM senzori su takodjer dostupni svakome-Freestyle Libre, Eversense, Dexcom i Medtronic Guardian. Ja koristim Freestyle Libre 3 trenutno i dobijam 27 senzora godišnje. Iako imam mogućnost da koristim Medtronic insulinsku pumpu 780g koja je u stvari ’closed loop system’, nisam je uzeo jer uz nju idu Guardian senzori koje lično nikad nisam voleo i sačekaću sve dok ih ne naprave komfornijim za upotrebu kao što su to Freestyle Libre na primer. Na početku godine vam doktor prepisuje recept koji odobrava zdravstveno osiguranje i automatski na svakih tri meseca poštom dobijate senzore. Primećujem da se sve više koriste, kontrola dijabetesa sa njima je puno lakša, podatke vrlo lako može učitati i lekar te imati kvalitetan uvid u kontrolu bolesti.
- Ko ima problema sa neuropatijom ima pravo na medicinskog pedikira jednom u tri meseca
- Svi imaju pravo na rehabilitaciju, psihološka savetovališta mladih i njihovih roditelja i još mnogo drugih korisnih stvari.
Interesantno da i pored svih pomagala i pogodnosti koje su ovde dostupne statistika nije baš najsjajnija i Nemačka se nalazi na trećem mestu u Evropi po broju obolelih od dijabetesa, ispred nje su samo Turska i Rusija. Zašto je tako nisam baš siguran ali mislim da odgovor leži u ogromnoj količini industrijske hrane koja je u upotrebi kao i svakodnevnom stresu koji je sve više prisutan u životima ljudi.
