Ne znam kako bi uopšte započeo ovaj tekst ali recimo ako vam je glikolizirani hemogoblin veći od 7% onda ne bilo loše da ga pročitate jer je vaš dijabetes loše regulisan i ako tako nastavite za jedno 15 godina ćete razviti skoro sve komplikacije bolesti. Hteo bi da vam pišem o mojim iskustvima vezanim za ishranu sa smanjenom količinom brzih ugljenih hidrata, popularno nazvanom ’’low carb’’ koja je meni pomogla da konačno spustim svoj glikolizirani hemoglobin ispod 6% i da dovedem dijabetes u najbolju kontrolu za ove 24 godine koliko ga imam. Moram naglasiti da sve što ću napisati jeste moje iskustvo-lično, doživljeno, izmereno (slika gore-moje vrednosti glikemija) nisam kopirao neproverne informacije sa interneta i vezano je isključivo za osobe koje boluju od dijabetesa, mada ni onima koji su zdravi ne bi bilo loše da povedu računa o ishrani. Svi oni koji imaju odlične glikemije mogu preskočiti ovaj tekst, oni koji imaju problema-pročitajte ga obavezno. Ima puno vas koji imate drugačija iskustva i to je normalno, neki se neće složiti sa mnom i to je isto ok, svako ima pravo na vlastito mišljenje. Putevi su različiti ali cilj je samo jedan-glikolizirani hemoglobin ispod 6.5%.
Od prvih početaka, davne 1998g. gde sam dobio neki bezvezni jelovnik od 2000Kcal koji uopšte nije odgovarao mojim potrebama i mom načinu života, gde je doziranje insulina bilo preporučeno u stilu 8j+8j+8j, nije mi se svidela ideja ’’jedi sve koliko hoćeš i pokrij to insulinom’’. Ne smemo zaboraviti činjenicu da naš pankreas ne proizvodi taj hormon, da onaj veštački koji uzimamo nije isti kao kad ga majka priroda napravi i da bi zbog toga trebali povesti računa da ne unosimo ogromne količine brzih UH. Ako uključimo malo mozak-npr. osobe koje imaju celijakliju ne jedu žitarice koje sadrže gluten, oni koji imaju problema sa laktozom izbegavaju mlečne proizvode i zašto bi onda osobe sa dijabetesom unosile velike količine UH? Da li su UH esencijalno neophodni za zdrav i normalan život? U odredjenoj umerenoj količini su jako bitni ali većina osoba sa dijabetesom ih unosi previše. Samo ako ste sportista ili radite teške fizičke poslove svaki dan, potrebne su vam velike količine brzih UH a takvih osoba je jako mali procenat, većina provodi dane sedeći i upravo za njih je ova ishrana spasonosna.
Ponuda dijetalnih proizvoda nikad nije bila veća, masti i kvalitetna proteinska hrana su dospele na crnu listu a gojaznih pojedinaca je sve više, nešto očigledno nije u redu. Pandemija dijabetesa vlada u čitavom svetu i prognoze su da će broj obolelih u budućnosti da se povećava. Usporedite slike sa plaža iz 70-ih sa današnjim i sve će vam biti jasno. Pretrpani smo jeftinim namirnicama koje su prepune šećera i to one najgore varijante-glukozno fruktoznog sirupa.
S obzirom da od 2007g. jako puno trčim (završio sam 35 maratona i 3 ultramaratona, od toga u jednoj godini čak 15 maratona) uspevao sam da održim solidne glikemije (HbA1C izmedju 6.5-7.5%) i pored većeg unosa UH. Ali ono što kod mene nije funkcionisalo jeste brojanje UH koje ja lično smatram jednom od najvećih promašaja u lečenju dijabetesa. Zašto? Zato što mi nismo teorija i matematika gde je 1+1=2. Insulin je jako nepredvidljiv i na njega utiču mnogi faktori kao što su doba dana, stres, fizička aktivnost, mesto davanja insulina, vreme davanja insulina, hormoni, da li ste bolesni ili ne i na desetine drugih stvari. Gotovo je nemoguće usaglasiti pik insulina i pik UH, sve je to jako nepouzdano i zbog toga se većina kostantno nalazi u stanju ’’rolerkostera’’ gde im glikemije konstantno idu iz stanja hiper u stanje hipoglikemija i obratno. Upravo te ogromne oscilacije prave haos u nama, utiču puno na našu psihu i ubrzavanju stvaranje komplikacija bolesti. Koliko sam puta doživeo da po tom, za mene, neuspešnom principu izračunam količinu insulina u odnosu na UH koje sam pojeo i onda iznenada morao da uradim nešto što nisam planirao i u većini slučajeva sam doživeo hipo. Ako mislite da ćete za veliku količinu brzih UH dati potrebnu količinu insulina i da će vam glikemije biti super kao u knjigama-neće sigurno, možda jednom u 10 dana.
Ono što meni daje jako dobre rezultate i što me svakim danom sve više uverava da lečenje dijabetesa ide u pogrešnom smeru jeste ishrana sa smanjenom količinom UH, tkzv. low carb. Apsolutno logičan način ishrane za nekog čije telo ne proizvodi insulin me počelo interesovati još 2012g. kada sam nakon par meseci low carb ishrane istrčao maraton u Novom Sadu, trčeći ga samo na vodi i elektrolitima sa neverovatnim osećajem lakoće u nogama. Da se odmah ogradim u startu-ova ishrana sigurno neće biti dobra za profesionalce i one koji treniraju više puta nedeljno, pogotovo sportove izdržljivosti, bez brzih UH nema jakog treninga, to je svima jasno ali koliko vi osoba sa dijabetesom poznajete da treniraju tako jako da im baš trebaju tolike količine UH?
Već nakon par dana low carb dijete glikemije postanu stabilne, osetite se preporođeni, količina insulina za obroke se vrlo brzo prepolovi a nakon određenog vremena i bazalni insulin se smanji. Nestaje ludačka glad gonjena insulinom-što ga više imate u sebi više ćete biti gladni, to je jedan začarani krug koji vas sigurno vodi u propast. Šećer stvara neverovatnu zavisnost, mislim da većina nije svesna koliku i zato je bitno kao i kod svake zavisnosti raditi postepeno jer nagli prekidi obično proizvode kontra efekat. Neki će pitati ’’da li ponekad mogu pojesti kolač?’’. Taj jedan kolač ili dva neće pokvariti ništa ali može da proizvede domino efekat u kome će izazvati žudnju i želju za još šećera.’’Samo da zapalim jednu cigaretu’’ se obično završavao sa nastavkom pušenja. Shvatićete da slatkiši koje ste pojeli i koji su vam glikemije lansirali u nebo nisu vredni vaših očiju, nogu, bubrega. Prestaće nagla i brza promena vrednosti šećera u krvi a to će prouzrokovati usporavanje razvoja komplikacija, konstantno povišene glikemije vas čine umornim, bezvoljnim i depresivnim. Ostanite dosledni i uporni i verujte-posle određenog vremena bićete skroz druga osoba i shvatićete da ste se svo vreme hranili i lečili pogrešno.
Od kako sam konačno uspeo da dovedem glikemije u red skoro normalnih konstantno mi se u glavi vrti pitanje zašto medicina od samog starta ne preporučuje smanjenje UH, naročito onih brzih u ishrani osoba sa dijabetesom? Zašto ne low carb ishrana? Zašto su milioni dece u celom svetu nepovratno uništili svoje zdravlje? Dijabetes nikad nije bilo lakše kontrolisati uz sadašnje savremene insuline, insulinske pumpe, CGM merače glikemija, samo je potrebno da svetska zdravstvena organizacija kada je u pitanju lečenje dijabetesa preokrene priču u smeru ishrane sa smanjenom količinom UH. Princip koji oni propagiraju ’’jedi sve koliko hoćeš i pokrij to insulinom’’ jednostavno ne funkcioniše kod većine dobro u praksi, sve statistike i brojevi govore tome u prilog. Vaše zdravlje je u vašim rukama baš kao i kašika kojom jedete te stoga pre nego što se posavetujete sa vašim lekarom oko promene načina ishrane možda bi bilo bolje da ispratite šta vam pokazuje vaš merač glikemija, on će vam najmerodavnije ukazati pravi put kojim treba da idete ako želite da živite jedan normalan i dugotrajan život!
